Bor, 30.10.2105. AGRO INFO; Projekat podržan od strane SO Bor
ЈЕСЕЊИ РАДОВИ У ВОЋЊАКУ
Припрема воћњака за наредну сезону почиње практично, после бербе. Тада се , одмах по берби врши заштита неким од органских препарата. Сада, када су воћке спремају за фазу мировања, неопходно је пре свега, ако до сада није одрађено, уклонити из воћњака и спалити опало лишће, суве и поломљене гране, труле и мумифициране плодове. А онда извршити “плаво прскање“. Са плавим прскањем ове јесени не треба журити јер ће по промнозама јесен бити прилично топла и доћи ће до продужене вегетације. После опадања лишћа одрадити ову заштиту бакарним средствима тако да се сваки део крошње и дебла добро окупају. Третирање вршити по лепом времену, када су воћке суве и температуре изнад 7-8 степени. Осим заштите сада се врши и обрада земљишта, ђубрење, кречење стабла. Ђубрење обавити минералним ђубривима са повећаним садржајем фосфора и калијума а смањеним садржајем азота. Односно минерално ђубрење би требало обављати уз претходну анализу земљишта. И треба знати да су земљишта на нашој територији у великом проценту богата калијумом а јако сиромашна фосфором, уз недостатак азота и са ниским садржајем хумуса. Такође, киселост земљишта је све неповољнија. Све ово наводи на закључак да су нам земљишта све сиромашнија и све мање плодна. Недостатак минералних материја лако надокнађујемо минералним ђубрењем. Али да би земљиште билo и остало плодно морамо да вратимо оно што је биљка изнела. Значи морамо и да одржимо органски састав земљишта, уносом стајњака, заоравањем зеленишног ђубрива идр. Код интензивних засада органска материја у земљишту се може смањити и до 50 % , за 10 – 15 година ако је не надокнађујемо. Драстичним смањењем сточног фонда, наше оранице и засади остају и без органског ђубрива, што ће пак имати катастрофалне последице по целокупну пољопривредну производњу. О овом проблему, узроцима и последицама као и о могућим решењима, писаћемо у неким од наредних чланака.
Јесењи период би требало искористити и за подизање нових засада као и за попуну празних места у засадима, јер је јесења садња увек боља од пролећне.Током зиме корен боље успоставља везу са земљиштем и у пролеће се брже активира. Садња треба да се обавља само ако је то унапред планирано и ако су извршене све припреме почев од анализе земљишта, уништавања корова, мелиоративног ђубрења, дубоког орања, равнања и уситњавања земљишта. Морају се поштовати устаљене процедуре добре пољопривредне праксе. У ранијим чланцима смо детаљније писали о садњи воћа. Овде ће мо поновити само један савет у вези садње. А то је плодоред. Најбитније је да се садња вишегодишњих засада, на крчевинама где је већ био воћњак, може обавити тек после 4-5 година! А за то време земљиште мора да се ревитализује. Период од 4-5 година се може евентуално, смањити за 1-2 године, зависно од културе и стања земљишта. Али никако не може без одмарања земљишта, а што је на жалост рађено на неким великим парцелама.
Врло битан је свакако и избор садног материјала који мора бити здрав, без оштећења, са снажним и жиличастим кореном. Односно садни материјал мора бити из регистрованих расадника уз сву пратећу документацију о здравственој исправности. Грешке направљене приликом подизања засада никада се не могу исправити.
Све младе засаде морамо заштити од напада глодара, зечева и дивљачи (поготово срна). Та заштита се може обавити: пластичним или металним заштитним мрежама, новинском хартијом, тракама од јутаних џакова, кукурузном шашом , премазивањем разним репелентским материјама идр. Најбоља заштита је постављање ограде од жичаног плетива, али је ово јако скупа мера па се ретко користи. Oмотавање појединих стабала сламом, кукурузовином, пластичном фолијом, натрон папиром и другим отпадним материјалима за увијање треба избегавати јер простор између стабла и материјала за увијање може да послужи за презимљавање појединих штетних организама. Специјалне мрежице за увијање стабала су добра решења.
Премазивање стабала или прскање одређеним хемијским средствима има задатак да делује репелентно – одбијајуће. Данас се користе материје на бази карболинеума у концентрацији 10% и на бази сумпора, као сумпорно масло и сумпорно базна емулзија. Сумпорно масло представља смешу 900 грама ланеног уља и 100 грама сумпорног цвета. На бази креча постоји кречно уљна емулзија и она се састоји из 2 дела креча у праху и 1 дела ланеног уља. У неким земљама препоручује се примена катрана, асфалтна емулзија, карбонат бакра и др.
Успешну заштиту младих воћака и шумског дрвећа пружа препарат, репелент, CUNITEX, који одбија дивљач и користи се у количини 300 – 400 гр. на 1 литар воде и служи за премазивање. Време примене препарата је у јесен, након опадања лишћа. Премазивање стабала треба вршити по лепом и сувом времену, како би се средство на биљци осушило и добро причврстило за стабло. Након премазивања стабала пожељно је да не падне киша око 5 сати. Активна материја препарата (ТИРАМ) спада у групу несистемичних (не продире кроз биљку), контактних материја (делује само где се нанесе на биљку), тако да, уколико падне јака киша или премазивање није квалитетно обављено из било ког разлога, потребно је поново премазати. Ако нема кише онда тек након три недеље поновити премазивање воћака. Обично се младе воћке заштићују до једног метра висине, али у подручјима где падају дубоки снегови, премазивање може бити и више од 1 метра висине, у том случају треба премазати и најниже гране. Младе воћке такође могу и да се испрскају, и прскају се већи засади, након опадања лишћа у позну јесен или рану зиму. За прскање се користи препарат KUNILENT R – 17, у концентрацији 5 – 10%. Прскање се изводи на температури изнад 10° Ц. По мирном и тихом времено и без падавина. Овако нанет препарат одбија дивљач чак до 80 дана.
БАКТЕРИОЗНА ПЛАМЕЊАЧА – проузроковач бактерија Erwinia amylovora
С обзиром да су на територији наше општине последњих година засађене знатне површине под дуњом са садницама које су дошле са других подручја, ова болест постаје изузетно актуелна. Јер је бактериозна пламењача изузетно деструктивна болест јабучастог воћа (јабуке, крушке, дуње и мушмуле). Заражава све органе воћака у зависности од фазе у којој долази до инфекције. Патоген презимљава у рак ранама на стаблу. Потребно је редовно прегледати воћњаке и околину како би открили заражена стабла тј. резервоар инфекције. Ранијим откривањем присуства патогена у воћњаку и околини, веће су могућности да се уклањањем и уништавањем ових извора инфекције спрече тоталне штете. Након завршене вегетације на стаблу остају заражене гранчице, плодови и др. органи биљке. Неопходно је да се они уклоне са стабала, изнесу из воћњака и спале. Одстрањивање оболелих делова се врши тако што се сече и минимум 30 цм здравог дела, уз дезинфекцију алата после свеког реза. Након тога стабло треба истретирати препаратима на бази бакра: Bakarnioksihlorid, Kocid 200, Funguran – OH, Bakrocid, Bakarni kreč, Bordovsku čorbu и др. Ова мера је неопходна јер се бактерија од фазе мишјих уши и не сузбија хемијским путем. На тржишту не постоје регистровани препарати за њено сузбијање сем у фази мировања вегетације.
