Bor, 21. oktobar
Planinari Timočke krajine na Beljevini
Autor: B.F.
Dragan Beatović, prvi knjaževački planinar, izabran je, 20. oktobra, na skupu u Planinarskom domu na Beljevini, nedaleko od Zlota kod Bora, za predsednika Saveza i Upravnog odbora planinarskih društava istočne Srbije.
-Postojimo šest meseci, a već smo uknjižili niz izvanrednih akcija. Nezaboravne su obe republičke akcije na našem terenu, na Rtnju i Tupižnici, imali smo i dva tradicionalna okupljanja na Staroj planini i Maliniku, izvedeno je i sedam regionalnih okupljanja. Ukupno je bilo 160 manjih akcija, više obuka… Nezaboravna su kampovanja u Tekiji i na Sedlaru (Stara planina). Kroz ove susrete „prošlo“ je više od 5.000 planinara Srbije… Zavidna aktivnost u svakom pogledu-naglašava Beatović.
Na Beljevini, gde je održana i izborna Skupština Saveza , upoznali smo, sem predstavnika devet timočkih planinarskih društava iz osam opština, i planinare iz Sremkih Karlovaca Momčila Rašića i Edina Otrošića.
-Ovde smo prvi put. Nismo očekivali toliko vrednu lepotu i tako živopisan kraj. Dolazimo i iduće godine na Sabor planinara Srbije na Dubašnicu i Crni vrh. Trebalo bi više raditi na predsatvljanju ovog kraja koji mami lepotama- rekli su nam Edin i Momčilo.
Učiteljica Gordana Gorišek iz Zlota, zajedno sa Vitom Antićem iz Bora, spremila je najukusniji srneći gulaš za 50 planinara.
-Svaka im čast. Iako smo u rancima imali hrane, ovaj ručak je odličan. Planinari Zlota i Bora su izvanredni domaćini. Tek će se iduće godine pokazati na Sabrou 1.000 planinara Srbije-kaže Ivana Ristić iz Negotina.
Planinarski dom i zgrada stare škole na Beljevini, gde je 30 kreveta, povremeno su stecište zaljubljenika prirode koji na 350 metara nadmorske visine uživaju u bistrim potocima, retkom rastinju, bujnoj šumu, plodovima raznog voća, u zelenim proplancima.
Ljubica Đorđević i Dragica Ivanović iz Kladova nakupile su pune ruke jabuka iz obližnjih voćnjaka. Na brežuljicma su kuće vrednih domaćina uvek spremnih da prihvate i ugoste planinare. Ova jesen je berićetna, u izobilju je voća, tako da je svako mogao da se zasladi zdravim plodovima.
-Ovu jesenju, zlatnu lepotu treba doživeti. Vojvođani vele da su srećni zbog toga što su upoznali Malinik i Beljevinu. Ni mi, Borani, nismo se bogzna koliko susretali sa ovim darovima prirode. Zato upoznajemo Beljevinu, i ceo borski kraj do Stola i Mikuljevog kamena, da bi više voleli i istočnu, i celu Srbiju-podseća Miroslav Pajić.
