Bor, 08.12.2016.
Dok raste cena na svetskom tržištu bakra u RTB-u prinudni odmori, sindikalne svađe, smene direktora, fizički nasrtaji…..
Uprkos ovako lepim vestima o kretanju cene, u RTB-u i dalje depresivno, sumorno, problemi se gomilaju i izmiču kontroli.
Jedino proizvodnja nije problem, jer proizvodnje nema! Ili je nema na potrebnom nivou da bi smo imali našta da rastuću cenu bakra zakačimo. U rudarstvu je neće ni biti skorije, jer je ta proizvodnja zapostavljena do zabrinjavajućih razmera. Za rezultate u metalurgiji treba pitati Milana, kralja bakra i možda još nekoga kralja o kome se priča po Boru i bližoj okolini. Možda bi o tome nešto znao i smenjeni direktor, ali njegove informacije više nisu relevantne a i pristup javnosti do njega je nešto otežan.
Kao i uvek Sosa ima sve u rukavu, ali nešto u poslednje vreme ne govori. Možete mu tu i tamo u nekim medijima videti sliku, ali bez tona ili prozbori tek po koju kroz zube. Da li peva?
Nema mnogo prilika za to, ali kad se koja pruži iskoristi je bez razmišljanja, kao onomad na svete Vrače, slavu lekara. Od kad je Vučić poslednji put prosuo gnev na “majstore malverzacija” u koje je imenom i prezimenom (ili samo prezimenom?) prozvao i našega Sosu i obećao smenu do kraja nove godine, kao da je zavladao neki muk a apatija se pojačala. Čeka se dan D kad god se on desio, jer se nema kud! Nepovoljno okruženje i slabe ponude!
Nema jačih partija u koje bi se moglo preleteti, nema ni jače struje u SNS-u od Vučićeve da bi se vredelo preokrenuti. To ne znači da nema muljanja, zakulisnih radnji, priprema da se kako tako ostane na nogama i nakon dana D.
Ako se u proizvodnji ništa bitno ne radi u svim drugim oblastima događanja su vrlo intenzivna. Prinudni odmori su glavna menadžerska aktivnost. Spiskovi lete tamo amo, rešenja se pišu i brišu. Ništa u tome nije konačno i izvesno! Kreacije nisu ničim ograničene! Poseban kuriozitet su slučajevi da se uruče rešenja za odlazak na prinudni do kraja godine a nakon samo nekoliko sati se zaposleni pozivaju da se vrate na posao, jer su vajni stručnjaci prevideli da će im primanja biti veća dok su na prinudnom nego da rade, zbog smanjenih plata.
Prinudni su kažu bili i povod fizičkog nasrtaja žena na prinudnom na jednog od Sosinih direktora i istaknutog partijskog druga. Polemika uveliko traje da li je samo on odgovoran ili i još neko i da li je uopšte odgovoran, jer je on kao i mnogi drugi odavno razvlašćen i pregažen. Uloga im je samo u tome da Sosa ima na koga da viče i tako smiruje svoje tanke živce. Malo li je? Drugi pak kažu da Sosa određuje samo ko ne može i nesme na prinudni i kaže cifru koju treba ispuniti a ostalo je na direktorima i šefovima. Po tome, žene su se na pravog nameračile. On je od onih koji nisu Sosini, izabrao, pa treba i da odgovara. Da li baš na ovaj način ??? Ako nema princima i pravila po kojima se ide na prinudni, ako ima privilegovanih, ako nema solidarnosti, humanosti i morala, može se svašta očekivati!
Osim fizičkih nasrtaja na direktore u RTB-u su u toku svađe između sindikalnih lidera. Nije svađa oko strategija za izlazak iz krize i zaštitu zaposlenih od svakojakih pretnji, uključujući i stečaj već oko toga ko je bliži vođi!? Ko je reprezentativni Sosin sindikalac!? On ih doduše često menja, pa su sindikalni lideri stalno u stresu. Dosadašnje prikrivene borbe su postale javne, pa čak se odvijaju i preko medija. Ko će više, ko će bolje braniti Sosu! Bez Sose nema ni sindikata, bar ne ovakvih kakvi su sada. Zato je borba sve žešća! Da li će i tu doći do fizičkih nasrtaja, ostaje da se vidi. Sudeći po sadašnjim tenzijama nećemo dugo čekati.
