Bor, 22. avgust
Autor: M.C.
Emisija RTS-a 1 „Oko magazin“, snimljena u maju ove godine, reprizirana jutros u 4 sata, prikazala je dva grada bez gradskog statusa, Kikindu i Bor. Kikinda ili Kekinda, u srcu vojvođanske ravnice, s najvećim brdom ludajom, neuporedivo je manje interesantna na istoku Srbije od Bora, grada bakra i, poslednjih godina, – političkih vratolomija. RTS je, ovog puta, na sreću, 20-minutnu storiju poverio svojoj redakcijskoj ekipi, a ne borskom TV dopisništvu koje su, ruku na srce, već godinama drsko udvarački ponaša prema direktorima kombinata bakra. Zna se i zašto! Gledaoci su u „Oko magazinu“ imali drugačiju i verodostojniju priču kojoj i ponešto nedostaje, a pomalo je i nedorečenog i neuobičajenog.
Na primer: zapažanja autora su odlična. U trenutku kad se prikazuje metalna ptica feniks na krovu Doma kulture i kako se okreće, kao i bronzani rudar, oko svoje ose, pridodaje se istina: Bor je grad sa aerodrоmom – bez aviona, sa hipodromom-bez konja (imaju dva ata, ali nema konjičkih trka), sa… sa „Kapijom Bora“ avatinjski praznom i 14 godina nezavršenom. Prikazan je i rudarski kafić 400 metara ispod zemlje u „Jami“, ali u njemu poslednja dva, tri meseca – nema gostiju. Taj izdanak rudarskog turizma, kako naglasi novinar, nije prodavao karte kao recimo Zoološki vrt (2.000 poseta za mesec dana), a razlog je – kome je danas do kafenisanja u utrobi zemlje? Odabir sagovornika je, od direktora škole u Krivelju do građanina Firickog, za lokalne prilike iznenađenje, mada su imali šta da kažu. Nigde nije bilo opštinskih funkcionera, ali se dva, tri puta slatkorečivo pojavio Blagoje Spaskovski, direktor RTB Bor. On je u prepoznatljivom obraćanju – najviše zbog okrečenih fasada u starom delu grada i nigde više – Bor uporedio sa Amsterdamom, Parizom, Briselom… Novinar je iročno dodao da su neke zgrade obojene samo sa prednjih strana. A to što je celo leto, u blizini tih šljaštećih objekata, u mraku i sivilu – nije spomenuo.
„Kako je koja Vlada dolazila odobravala je kreditne garancije RTB- u za nova rudna ležišta i savremeniju metalurgiju, a efekti su izostali. Nova topionica kasni i niko ne zna kad će tačno proraditi i kako će raditi; 2013. je 26 dana prekidana rad u topionici zbog previsoke aerozagađenosti. Videli smo i ružne slike sa stadiona FK Bor i iz Sportskog centra, što je malo i preterano, Borsko jezero je nalik na veću baru, što je malo više prenagljeno (bez slike hotela „Jezero“). Upoznali smo Bobanu Veličković, strelca koji ostaje u svom gradu uprkos dve evropske zlatne medalje, hrabrog i uspešnog kik boksera Sinišu Vladimirovića… Nabrojane su i prirodne lepote pitome okoline koja, kao i kafić u „Jami“, nikako da prihvati hiljade turista i, već jednom, postane turistički centar Srbije. Nije primećeno, i dobro je, da je – primerice – veliki direktor i ovog puta spomenuo planirane atrakcije „svetski festival vlaške magije na Borskom jezeru“ ili auto i moto trke na etažama rudarskih kopova. O Zoološkom vrtu prozborio je već bivši direktor Bora Milovanović plašeći se, šta li, da naglasi koliko taj politički poduhvat košta opštinski budžet.
I, najzad, zapažanje Vlade Stankovića, blogera „Dede“: „Samo da nam se ne desi strahoviti pad cene bakra kao početkom 2000. godine“.
Bakar je, dobri Stankoviću, još na ceni, ali ga je toliko malo da ni desetogodišnje državno restruktuiranje nije pomoglo. Ova emisija je realniji prikaz Bora od i jedne ranije poslednjih pet, šest godina, ne računajući „Insajder“ B -92 koji je imao posebnu svrhu.
