Bor, Beograd, 28. avgust
Reagovanje SUBNOR-a Srbije povodom „nove serije“ RTS
Autor: REPUBLIČKI ODBOR SUBNOR-A SRBIJE
Danima u sredstvima javnog informisanja traje orkestrirana podrška, svih i svakog koji hoće da podrži snimanje serije, trilogije, ili kako je krste, o Ravnoj Gori i četnicima. Sredstva informisanja su otvorena svakom ko hoće da da podršku. Uključeni su svi, od potomaka i poštovalaca srpske fašističke kolaboracije, preko neonacističkih snaga koje se, zvanično, ne priznaju da postoje, do onih kojima je stalo da se kvislinštvo i kolaboracija pretvori u srpski nacionalni ponos. Jedino prostora u sredstvima javnog informisanja nema za predstavnike i stavove SUBNOR-a i ljudi antifašističke izvorne opcije Srbije. To nas ne iznenađuje. Naučili smo od „slobodnih i nezavisnih“ stredstava informisanja na takvo ponašanje, ali bez obzira na njihove napore istina se ne može ugušiti.
ČIJE JE VLASNIŠTVO RTS
Nedavno se A.Tijanić, vlasnik RTS, zaklinjao da ne zna o pisanju i snimanju televizijske serije o Ravnoj gori i osuo drvlje i kamenje na SUBNOR zbog toga što je posumnjao u njegovu poštenu reč da. Ubrzo je reditelj R.Bajić obelodanio da je Tijanić, čovek od reči, inicijator snimanja – to su gazde želele da bi dokosurili antifašističku borbu, a Srbiju odveli u bivši fašistički tabor. Neposredni zadatak vađenja Srbije iz mraka preuzeli su Bajić i Tijanić, uz podršku RTS i drugih „slobodnih i nezavisnih medija“ kao izvođači tog nauma, sa parama već davno opljačkane Srbije. Dok prave gazde iz vlasti zgrću milione evra, a kada izgubee fotelju nonšalantno kupuju ono što je preostalo od „uštede iz svog mukotrpnog rada odvajajući od svojih usta u borbi za interese gladog naroda“, ova dvojica arče narodne pare.
Po ugledu i na zov gospodara u svom interesu direktor RTS pravi privatni program tzv. „narodne informativne kuće“ koji odgovara ideološkoj i ličnoj želji svojih poslodavaca naravno ne hajući da li je to želja, potreba i interes opljačkanih građana putem pretplate. Nije bitno što Bajić ne razume ono čega se prihvatio da radi i piše kao reditelj i što nije savladao materiju kojom se bavi. Mnogo je korisno biti u društvu ljudi iz senke i ispunjavati njihove želje u svoju i korist svojih bližnjih. On i njegovi, uz Tijanića, rešili su da narodu Srbije i dogođenoj istoriji otvore oči, jer je dosta bila slepa. Nije bitno da li je Bajić sposoban da shvati i razume istoriju i složene istorijske događaje. On sa odlučnošću „ruši nametnutu istorijsku stvarnost i davno prihvaćene zablude o njoj“, jer ona ne odgovara ineresu dosadaših moćnika i uticajnim potomcima i poštovaocima kolaboracije. Zaboravili su da su prolazni i moć i ljudi, da ničija nije do zore gorela i da je večna samo istina. Da li će neko i ko će odgovarati za privatizaciju i bahato raspolaganje narodnim parama, koje se nezakonito slivaju u taj nazovi narodni medij .
IMA NAS MNOGO
Ako nas ne spase porodica Bajić sa spasiocem Tijanićem i onih iza njih, onda nema izlaza za Srbiju, jer će i dalje lutati u neznanju i nerazumevanju istine. Građani su oguglali na laži, prevare, pretnje i nepravde. Ne veruju vam učesnici NOP-a (partizani), čijeg se i pominjanja imena zgražavate, već i oni koji su mnogo mlađi od partizana i rođeni u, po vama, mračnoj socijalističkoj Srbiji. Ne zaboravite da SUBNOR ima oko 120.000 članova, ne računajući njihove porodice i simpatizere i mnogobrojne antifašiste. Nismo, znači, bespomoćni..
Opšte je poznato učešće klera u profašističkim formacijama vojske i kvislinške vlasti za vreme okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Čast i poštovanje delu koji je bio na strani partizana i antifašističkog naroda. Integralni i zvanični deo vojnih jedinica i ratne organizacije kvislinštva i kolaboracije, odnosno Nedićevih, Ljotićevih jedinica, četnika (Mihailovića i Pećanaca), balista i muslimanske milicije u Srbiji, ustaša i domobrana u Hrvatskoj, Bele garde u Sloveniji, bili su za sve vreme njihovog postojanja sistemski uključene sve tri crkve. Neka se pogledaju zvanične poslanice i izjave predstavnika i vrhova ovih crkava, koje vrve od anateme partizana, njihovih saradnika i neposlušnog naroda i zahteva za uništavanje i iskorenjivanje tog društvenog korova i zla. Nastavljanje negativnog odnosa prema ratnoj antifašističkoj prošlosti u borbi protiv fašističkih okupatora i njihovih saradnika uopšte nas ne iznenađuje. Neka se pohvale u Srbiji da su verski zvanično sahranili i jednog partizana poginulog u borbi protiv fašističkih okupatra i nacionalne izdaje, zaklanog rodoljuba od četnika, streljanog i obešenog od Nedićevaca i Ljotićevaca. Čast i poštovanje onim sveštenicima koji su to učinili, ali na našu žalost, oni su platili to najčešće svojim životima ili logorom i bili osuđeni od crkve.
NE MOŽE SE U TAKVU PROŠLOST
Gospodo, vi rehabilitujete fašističku prošlost Srbije zbog 1999.godine.Zbog agresije NATO snaga, ponašanja i odgovornosti tzv. demokratske opcije za pripremu, izvođenje i posle NATO agresije Srbije treba rehabilitovati aktere fašističke prošlosti Srbije. Vi pripremate teren za opravdavanje NATO agresije i rehabilitaciju onih koji su 1999. postavljali lokatore i bili obučeni na brojnim kursevima za pružanje političke, obaveštajne i vojne podrške agrsiji NATO na Srbiju. To od vas traže savremeni moćnici i gospodari. To vi navodno ne morate da vidite, jer ste okupirani i opterećeni misijom da donesete istinu i otvorite oči ovom dugo slepom narodu. Providne su vaše namere, naum i cilj koji vam je stavljen u zadatak. Izgleda da gospodari više nisu gospodari i zato žurite da što više poarčite narodnih para i obezbedite svoje interese.
Cenimo umetnost i glumačku profesiju, ali teško zemlji i narodu u kojoj glumci pišu i tumače istoriju a istoričari glume. Ideološka ostrašćenost Bajića, Tijanića i Glogovca (na osnovu izjava u medijima) vidljiva je i za one koji se ne razumeju u puteve ideologije. Čudna je odbojnost, netrpeljivost, da ne kažemo mržnja, prema partizanima i SUBNOR-u koji baštini tu prošlost. Ne ulazimo u lične motive i razloge ni njihove ni drugih. Priče i ideje ne bi zasluživali pažnju, jer su odavno ispričane, ali je zanimljiva njihova javna umišljenost da razrešavaju istorijske probleme, a ne vide da su pioni i puki izvršioci u široj igri pravih igrača.
Radije bismo prihvatili da akteri ne razumeju i ne znaju ono o čemu suvereno pričaju, nego da zloupotrebljavaju umetnost. Prvi put čujemo da se jedan scenario primarno ocenjuje po poštenju. Do sada se mislilo da je bitna umetnička vrednost.
Za istorijsku ocenu nije bitno da li je gen. Mihailović voleo ili mrzeo Nemce, da li je bio setan, korektan u obraćanju i imao druge dobre ili loše osobine. Istorija ga ocenjuje ne po tome, već po onome što su radili četnici (VKJ u otadžbini) i ravnogorski pokret kojima je komandovao i rukovodio, po zločinima četnika prema svom narodu i za potrebe okupatora, po saradnji sa fašističkim okupatorima i kvislinzima, po doprinosu čuvanja fašističke okupacije ili pobedi nad fašističkim okupatorima. Nije se pevala samo pesma „mlada partizanka bombe bacala“, već i pesma „treslo mi se za šubarom cveće, zaklaćemo, ubićemo ko sa nama neće“. Izgleda da autor i pisac scenarija, glumci i četnici u njihovoj režiji, ne znaju da je zemlja bila okupirana i da se sve događa u zemlji kojoj vlada fašistički okupator gvozdenom rukom, da je izvršena jasna podela na one u službi okupatora i one koji se bore protiv njega za oslobođenje zemlje na strani antifašističke koalicije.
SVE TO NAROD PLAĆA
Nije brat pucao na brata, što je teza onih koji su bili u službi okupatora, već na predstavnika fašističkog osvajača, bez obzira na krvne veze pripadnika polarizovanih strana. Za ozbiljnu raspravu potrebno je poznavanje istorijskih činjenica i razumevanje onog što se dogodilo između ratujućih strana u tom vremenu za koje namerenici ovog posla nisu sposobni.
Vaša umišljena objektivnost je veoma providna, ideološki ostrašćena i sa prizvukom političke moći. Ne znamo da li su stvaraoci ove serije čuli za uloge koje su u okupiranoj Srbiji imali predstavnici nemačkog fašističkog okupatora, kao što su dr Turner Harald, general Dankelman Henrih, gen. major Anderson, gen. Fon Behr Hernih, Helm Hance, Koning Paul, gen. Albert Lonthar, Karl Kempler, Majsner August, generali List, Beme, Šterner i slični. Da li njihova istorijska stvarnost ne primećuje nemačku i bugarsku silu koja drži pod kontrolom ukupan život Srbije i surovo se obračunava sa protivnicima okupatora, ili su oni za njih nepostojeća i izmišljena partizanska priča.
Žao nam je što smo prinuđeni da prihvatimo ovakav način obraćanja, za koji smatramo da nije prikladan u civilizacijskom opštenju, ali je nametnut kao novi stil demokratske komunikacije sa totalnim neznanjem. A doneće, na žalost, nesagledive posledice ako RTS stvarno snimi navodnu seriju sa najavljenom naknadno izmšljenom i revidiranom ideološkom i politikantskom istinom o Drugom svetskom ratu u Srbiji.
Možda će ”javni servis evropske Srbije”, novcem od neustavne pretplata, donacijama ili čak iz budžetskih rezervi, nastaviti serijal i o tome šta se u istom periodu zbivalo širom sveta, pa će Hitler postati dobrodušni čika, a Ruzvelta, Čerčila, De Gola, Staljina i ostale antifašiste posaditi na optuženičku klupu.
Ništa nas više ne može da iznenadi. A da li se, ipak, nešto i narod ovde pita? I hoće li, najzad, kazna za neodgovorne dostići i dosadašnje nedodirljive kreatore i troškadžije u Srbiji?
