Bor, Majdanpek, 9. septembar
Autor: M.C.
Sad kad je prošao izborni voz i kad DS neće moći, koliko se upinjao, da ponovi izbore, nije teško utvrditi da su demokrate imale lepu podršku s obzirom na ranije zasluge. I ne samo u Donjem Milanovcu. Nije nikakvo iznenađenje, čak i konstatacija nekih medija da je njihov lider Popović dugo bio na čelu opštine i da je pustio duboke korene. Istina je na drugoj strani, pa ma koliko se to nesviđalo nekima u pobedničkom taboru.
Sve vreme kampanje nije bilo snažnijeg „pritiska“ SNS-a na političke protivnike, ne neargumentovane, nego s punim pravom. Moglo se debatovati o tome koliko je URS-ovska i DS-ova vlast učinila za grad i ceo kraj, koji su propusti i veće greške, gde se zastalo… A bilo je, na primer, u rudniku Majdanpek svega i svačega, od promašenih investicija do minimalne proizvodnja, lošeg rukovođenja, sudbine Čoka Marina pod okriljem RTB-a, privatizacija, propasti Zlatare, ekoloških posledica. Da ne govorimo o urušenom standardu i opasnom osipanju stanovništa i odlasku „trbuhom za kruhom“ u beli svet. Samo taj proces je dovoljan za svakodnevna zasedanja, ne samo u gradu, nego i u širem okruženju, sve do Vlade Srbije. Niko ne napušta svoje rodno mesto radi belog bosiljka i zato što mu je mnogo dobro. Ako se nešto o svemu tome i naglašavalo, nije bilo odjeka. S obzirom da je Majdanpek ostao bez uticajnijih glasila, nejasno je zašto se dovoljno nije radilo na regionalnom, zašto ne i nacionalnom nivou. I to što je učinjeno, učinjeno je u pet do 12. Kasnilo se. Doduše, kako jednima, tako je bilo i drugima, ali SNS je bio kolovođa i glavni akter cele priče. To se, s pravom, i očekivalo od najjače političke opcije u zemlji.
Direktor rudnika Majdapek i treći sa naprednjačke izbornme liste Branislav Tomić, koliko se moglo primetiti u finišu kampanje, nije se primećivao, stidljivo se zaklanjao iza Blagoja Spaskovskog, svog šefa iz RTB-a, što nije išlo u korist njegove partije. Činilo se da Spaskvoski non-stop treba da zastupa interese SNS-a i – niko više, a i to je, izgleda, bila farsa. Primeri ne manjkaju. Kako će se tek Tomić, moguće je i još neki iz rudnika i okruženja koji su na listi i koji će ubrzo dobiti odbornički status, ponašati ubuduće, brzo će se videti. Jer, onima koji su šurovali sa protivničkim igračima, recimo iz „žutog“ tima, ne sme se ni ubuduće verovati. Ne samo zbog poslovične opreznosti, nego iz iskustva: gde se politički prevrtači ulogore, kao Spaskovksi i slični, ne niče trava. Oni su obično „prevrtački“ naklonjeni i u posve drugim i drugačijim okolnostima, i zato će Dejan Vagner i njegov uži tim imati još kakvih muka. Ukoliko to blagovremeno uvide i otklone, lakše će se izboriti za Majdanpek bolje sutrašnjice i sigurnijeg prosperiteta, većeg standarda i – zaustavljanja odlaska, najpre mladih sa tih prostora.
Napokon: ostaje zapažanje da je DS u Majdanpeku, bez obzira koliko se protivio takvom stavu, bio mažen i pažen, i da je, i zbog toga, dobio koliko je dobio glasova. Više od očekivanog, bar u Pajtićevim projekcijama.
