Grejanje u Boru postaje izuzetno vruć politički problem
I jutros su u Boru radijatori bili hladni ili mlaki. Dokle ćemo sa zebnjom da čekamo svaki naredni dan , svako hladno jutro? Prema nezvaničnim informacijama, JP Toplanu, na fini način, preuzima Pokret „Živim za Krajinu“, a član Opštinskog veća i te političke opcije, Siniša Saraković postao je predsednik Komisije koja će brinuti o nabavci i prevozu uglja. Nešto slično kao u Sportskom savezu koji je ukinut, pa je, na čelu sa Slavišom Žuržom, istaknutim sportskim radnikom iz Metovnice, osnovana Komisija koja deli pare kako ona smatra da je najbolje. Naravno, vrhunski sport sa rukometašicama nije dobio ni dinar i zato je prekinuo takmičenje u superligi. Kod uglja je možda nešto drugačije, bar zbog prirode tog posla. Danas, tačno u 12 sati, otvorene su ponude sa brzopoteznog tendera za kupovinu uglja. Bilo je više ponuda.
U ponedeljak je sednica Upravnog odbora JP Toplana i pitanje je kako će se završiti, da li će predsednik Slavko Vukosavljević / DSS / podneti ostavku ili će direktor Milutin Simić ostati tu gde i jeste. Informacije koje dolaze do nas, u nezvaničnoj formi / zvanično se vešto zaobilazi / tamo tek sad – gori! Priča se da je za poslednjih deset dana primljeno još pet-šest radnika, da se sprema štrajk jer nije stigla oktobarska plata… Ničićevi ljudi uveliko preuzimaju komandu i ako je verovati izvorima koji ostaju anonimni, nevolja je sve više.
Već niz godina unazad opšta je borba ko će da kupuje i prevozi ugalj za borsku Toplanu. To su radile privatne firme, ali pod kontrolom aktuelne politike na vlasti. Danas više nema Dragana Takova i sličnih privatnika koji su i nogama i ruikama „kopali“ da dobiju poslove u Toplani, ali su se namnožili neki drugi, ništa bolji i ništa sposobniji. Na drugoj strani, u to vreme, valjda zbog više para, bilo je dovoljno uglja i korektnog grejanja. Sada su druga vremena. Ipak, da opština preuzme, ako je to tačno, a brzo će se i zvanično saznati, ulogu kupca i dobavljača energenata, zaista je jedinstven slučaj u ovoj zemlji. Doduše, ukoliko sve bude trasparentno, tj. javno rađeno, onda je druga priča. U tako nešto, sudeći po dosadašnjoj praksi, malo ko u Boru može da poveruje. Jer, živeti za Bor i Krajninu, sve je teže! U istinu, kako kome?
