Bor, 11. avgust
Autor: M.C.
Iz RTB-a Bor slavodobitno je saopšteno da će uskoro biti rapisani tenderi za strateškog pertnera za tri rudna ležišta (ne spominje se „Jama“, mada je i ona sastavni deo „Borske reke“), oglasili su se inženjeri i ostali stručnjaci o pogubnosti „raprodaje prirodnih resursa“, stigla je vest da dva dana stara topionica nema sirovina za preradu (šefovi će to, po običaju, najverovatnije, prikazati kao ekološku potrebu), za Dan rudara ispečena su dva vola u krugu gradilišta nove topionice… Taj težak posao pečenja i serviranja mladog volovskog mesa, doznajemo, pripao je stručnim mesarima iz okoline Smedereva, što i nije tako važno, mada je simpatično.
Sve te vesti su manje-više odjeknule do Gamzigradske i Brestovačke banje, moguće je i malo podalje, ali ova, današnja informacije da premijer Vučić ne dolazi na trodnevni odmor na Borsko jezero – čula se na daleko. Novinarima „Blica“ obrazloženo je da je reč o premijerovim prečim obavezama i tu je TAČKA. Kako će sad da se komenatriše nedolazak najznačajnijeg gosta, nikome nije poznato. Pročulo se da je glavni GAZDA već bio preduzeo niz atrakcija za taj događaj, a o nekima nije uputno ni slovo prozboriti. Dovoljno je naglasiti: hvala Svevišnjem ( razumljivo, zbog premijera) što događaj izostaje. Narod je nezvanično bio upoznat i da će najviđeniji gosti stići i za 6. avgust, ali se to nije desilo, ne računajući ambasadore dve ili tri zemlje čije firme imaju posao na projektu Nove topionice. Tog, 6. avgusta, bilo je veselja na pretek, gostovali su bendovi i pevačice, gradom bakra širio se vatromet kao u najzlatnija vremena, pekli su se, ne u Banji ili na Jezeru, volovi, sve je sijalo od radosti i novih radnih pobeda. Na sva zvona objavljena je i šestomesečna dobit RTB-a od 7,5 miliona dolara, što i nije neka velika para s obzirom na potencijale kompanije i visoku cenu bakra i zlata. Naravno, ako je taj brzopotezni bilans tačan i neoboriv! Uz taj pobedonosni krik usledillo je i nešto što se očekivalo – početak prodaje prirodnih resursa pod najpovoljnijim uslovima – za strance! U jednu ruku, drugačije se i ne može izaći iz apsolutne krize i dužničkog haosa, ali – zar se nije moglo domaćinskije poslovati i racionalnije gledati na proizvodnju. I strogo poštovati zakoni ove države. Raubovanjem najbogatijih rudnih ležišta i tela došlo se do minimalnih proizvodnih učinaka koji – pitajte danas radnike i inženjere u TIR-u – ne garantuju skori boljitak o kojem se na Dan rudara toliko govorilo. Čak je i Rudarski (direktorski) sindikat delio nekakve nagrade a da pritom reprezentativni sindikati nisu ni spomenuti.
A hotel „Jezero“ koje je navodno Aleksandar Vučić „popunio“ biće tek zanimljiva priča tamo negde, pretpostavlja se, od oktobra – jer i njegova sudbina nije sjajna i to svi odlično znaju. Sad je bitno da li će se u gužvu oko RTB-a, na razne načine i mahinacije, uvući i neki naši poznati biznismeni i tajkuni kako bi „pomogli“ i učinili nas bližim EU. Ne misli se na čuvenog Bogićevića, bliskog i vrednog prijatelja borskog neprikosnovenog šefa i rudnik zlata Lece, i ne samo i jedino Lece. Ima tu štotšta poznatog i još nepoznatog koje će, nadajmo se brzo, isplivati na površinu uprkos veštinama u smutnjama „nebeskih ljudi“ kojima ne može niko ništa.
Preostaje da žalimo što premijer neće moći da dođe u naš kraj, ostaće uskraćen da vidi, i doživi, još jedan bespotrebno postavljen eksponat u glavnoj ulici, rudarsko okno za koje je MOJ DRUG MILE M. rekao da bi bilo bolje „da se cela ta gvožđurija prodala kao sekundarna sirovina, uzeo bi se bar neki dinar“.
Bor se, eto iznenađenja, i nadalje „šminka“. A gotovo polovina opštinskog budžeta – ne nekih drugih para – otići će na ranije „šminkanje“ i krečenja grada pod dirigentskom palicom bivšeg predvodnika Dinkićeve partije.
